Почетком тридесетих година 20. века Хотелијер Богосав Бодић (1890-1945) инвестиро је у изградњу сопственог хотела пошто је до тада држао у закупу хотел Златибор, те је ангажовао познатог ужичког и београдског архитекту Миладина Прљевића (1899-1973) да разради пројекат. Објекат је данас под заштитом као споменик културе, иако је спољашња фасада у лошијем стању. У приземљу зграде данас се налазе различити локали, попут књижаре Лагуна и продавница брзе хране.
Према првобитном пројекту, хотел је имао приземље и два спрата, а после Другог светског рата дограђен је трећи спрат. Хотел Палас је угаона зграда са два неједнака бочна крила. Угаона фасада има по три прозора на два спрата, на краћем крилу по два прозора по спрату, а на дужем крилу по четири прозора (не рачунајући део који је дограђен). Прозори су троделни, као што је било уобичајено у предратном периоду, али са по пет малих стакала у сваком прозорском крилу (укупно 15 по прозору). Средња елевација је заобљена и наглашена балконом и високим атиком са декоративним рељефима. Хоризонтална подела фасаде је извршена профилисаним тракама тамније боје, које истовремено чине декоративни оквир за све групе прозора засебно.
Вертикална подела није наглашена, али се на површинама између прозора налази декоративна мозаична површина квадратних поља различитих нијанси. Фотографија са отварања хотела показује да је ова мозаична површина првобитно изгледала другачије и да је временом промењена због наслага прашине и прљавштине. Око 1935. године, када је архитекта Прљевић завршио стамбену зграду Босиљке и Богољуба Стојшића у улици Кнегиње Љубиће 23 у Београду, све површине прозора су биле украшене на исти начин. Главни и бочни улаз хотела Палас, као и отвори прозора у приземљу били су већих димензија.
Поткровље изнад заобљеног угаоног фасадне етаже има мали прозор у средини, а са стране се налазе декоративни рељефи који су, заједно са прозором, уоквирени профилисаном траком. На левој страни је фигура младића са воћем у левој руци, а на десној страни је фигура девојке која нешто држи у десној руци. (Због тог оштећења, објекат је непрепознатљив). Обе фигуре су постављене симетрично и изведене на начин високе стилизације. Посебан стил ових рељефа, који су били веома популарни у стамбеној архитектури између два светска рата, везује се за рад вајара Сретена Стојановића.
На фасаду хотле 24. септембра 1951. године је постављена спомен плоча која показује да су у данима Ужичке републике 1941. године у том објекту радили Агит – проп одељење ЦК КПЈ, Окружни комитет КПЈ за ужички округ и редакција “Борбе”.
Литература:
THE HISTORY AND ARCHITECTURE OF THE PALACE HOTEL IN UZICE, GordanaLazic, PhD
